KNJIGA DRUGA

DIO 17.

Svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je slučajna i nenamjerna.

 U ovom nastavku romana evo i jednog dijaloga, ne baš ugodnog, između Vladice i naše Ane.

- „Ana, ja sam te upozorio da ne radiš ništa bez dogovora sa mnom.“ - rekao je jedne prilike Vladica Ani i bio je prilično ljut.

- „Pa što sam učinila?“

- „Do mene su doprle glasine da si svojski angažirana i da si u dealu s gradonačelnikom, čak si sve učinila da ga ponovno dovedeš na vlast.“

- „Pa, nisam imala izbora.“ - odvratila je ona- „Njega uvijek mogu ucijeniti.“

- „Ana on će svakako završiti u zatvoru, ja to najbolje znam, a i ti si trebala biti mudra i tebe nije trebalo biti u toj priči.“

- „Ma, daj molim te, ne poznaješ situaciju u gradu, osim toga vidiš koliko je ljudi glasalo za njega.“

- „Ja sam ljut i ne podnosim da mi netko nešto radi iza leđa.“

- „Pa nismo o tome razgovarali.“

- „Nismo niti trebali, a ako ti što nije bilo jasno, mogla si me pitati za savjet. Zar ti doista vjeruješ da sam ja budala? Počela si me nervirati. Ako ostaneš bez mene i moje potpore sve što si do sada radila past će u vodu. Tek toliko da znaš taj čovjek ne uživa moje povjerenje, on je samo jedan mali žetončić u saboru i trebala si biti pametnija.“

- „Ali...“

- Nema ali, ovo mi je sada stvarno kap koja je prelila čašu. Mislim da si me podcijenila.“

- „Vladice, nisam mislila...“

- „Što nisi mislila, ovdje se radi o nečemu što će ti u budućnosti biti teret, a to ti nije trebalo. Sve što dotični radi je kratkog daha. Ja imam u rukama njegovu optužnicu, a imaju je i oni koji je trebaju imati. Sereš Ana, sereš, a mogla si uz mene super živjeti. Meni se sada u glavi upalila lampica i alarm, ja moram o svemu ozbiljno razmisliti. Mislim da ti i ja nismo jedno za drugo.“

- „Kako to misliš?“

- „Tako kako kažem, ja sam prije tebe bio dva puta oženjen i obje su žene postigle puno u životu, ali su me slušale, a ti sve radiš po svome. Ti meni nisi odana i ja nemam povjerenja u tebe.“

- „Halo...čovječe pa nisam ja slijepac kojemu treba labrador da ga prevede preko ceste.„ - ljutito je uzviknula Ana.

- „S drugima si ti možda mogla na taj način razgovarati, ali sa mnom ne. Na toj cesti koju ti spominješ je puno jurećih automobila i da vidiš trebaš znati tu cestu prijeći. Ti ne znaš stati, ženska glavo.“

I tu je naša Ana pukla...

- „Što si ti sebi umislio? Da ću ja biti pokorna ženica?“

- „Pa ne moraš, takvih kao što si ti, prepun je svijet.“

- „Kako da ja ovo sada shvatim?“ - pokušala je ipak primiriti razgovor Ana.

- „Tako kako sam rekao. Ja sam netko, a ti ćeš bez mene i moje potpore vrlo brzo shvatiti da se vrtiš u krug. Mislim da si ti jedna jako loša osoba i da se nikada nećeš promijeniti.“

- „A ja mislim da si ti sve krivo shvatio.“

- „Ako ću biti dovoljno iskren prema sebi ja uopće ne trebam nikakve odgovore od tebe, zapravo ništa te ne moram pitati jer u principu sve mi je jasno. Ti si od mene tražila pomoć, a ne ja od tebe. Ti svoje probleme ne prepoznaješ i ne rješavaš na pravi način s pravim ljudima. Tebi izgleda trebaju nekakvi arhitekti, nekakvi marginalci koji u politici neće opstati, a ja sam i prije njih, a i poslije njih ću stajati.“

- „Ti nisi shvatio strukturu i srž problema.“

- „Pa ti ćeš sada shvatiti, jer ćeš morati sama sebi pomoći uvođenjem nekih promjena u svakodnevicu. Taj prljavi čovjek za kojeg si vezala svoje ime više će ti štetiti nego koristiti. Ti stvarno imaš neke nezdrave navike, ali kajat ćeš se Ana ja ti kažem“.

- „U svoju obranu mogu ti samo reći da si sve krivo povezao, netko ti je svašta napričao.“

- „Ne podliježem ja tuđim mišljenjima, imam ja svoje oči, sve pratim, sve vidim, sve čujem i sve analiziram.“

- „I gdje smo sada?“ -upitala ga je Ana.

- „Ti si tamo gdje si željela biti, a ja idem dalje i ne zanima me više taj tvoj zamršeni i komplicirani odnos sa svijetom. Mala moja, dobro ti razmisli o svemu, jer tako kako sada radiš nećeš se izvući iz sranja, a da ti budem iskren, sama si se u sve to upetljala pa je vrijeme da se sama i izvlačiš. Ti si odavno prodala vragu dušu i sa mnom nećeš manipulirati.“ -rekao je ljutito Vladica Ani i izašao van, ostavivši Anu u šoku i posve zbunjenu.

Ani je stvarno postala navika da samu sebe zezne i kada misli da je posve sigurna. Valjda joj je naišao nekakav loš period u životu.

Nastavlja se.

Svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je slučajna i nenamjerna.

AUTORICA: ZLATA PAZMAN PETRIĆ